“Svako jutro dolazi jedan profesor na kafu, mlad momak, nekih 27 godina…”

Radim u kafiću u čijoj je blizini par fakulteta i srednjih škola. Svako jutro dolazi jedan profesor na kafu, mlad momak, nekih 27 godina. Svako jutro je nenormala gužva i uvijek moramo dvije raditi u smjeni. To jutro kolegica je javila da neće moći doći, a gužva ogromna. Sve na mene palo, plivam u poslu, ne mogu da stignem sve, svi nervozni i živčani, a taj profesor me totalno šokirao. U jednom trenutku diže se od svog stola, od svoje kafe, prilazi mi, uzima tacnu od mene i kaže meni: Stani za šank ja ću na stolove.. Ostala sam u šoku. I on oko stolova leti, donosi posuđe, prazni pepeljare, poslužuje goste, a ja na šanku sve izbacujem. Oko 2 sata kada je gužva pala, on ostavi tacnu, plati kavu, a ja onako izgubljena samo mu se zahvali. On samo sa smješkom odgovara: Radio sam i ja kao konobar da fakultet platim, znam kako ti je, okrene se i ode.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *