Koje su najbolje godine?

Đorđe Pavlov Kortina

Maneken

Mislim da su za muškarca najbolje godine od 26. ili 27. do 35. Za ženu je nešto drugačije, mislim da su najbolje godine od 30. do 40. Zašto? Muškarac je u tom periodu najjači. Završio je škole i sve što treba, i može da se posveti sebi i bližnjima. Sa druge strane, žene koje mnoge stvari završavaju ranije, mislim da su u ovom periodu već zaista postale svesne svoje ličnosti i svog seksualiteta. Ja tako mislim, to ne znači da je to tačno. Ipak, postoje ozbiljni naučnici koji tvrde da u 25 godina dostižemo socijalnu zrelost, i da je to doba socijalnog sazrevanja. Dakle, ne 18 godina kad ulazimo u punoletstvo.

Đorđe Makarević

Baletski igrač i reditelj

Mislim da su godine detinjstva najsrećnije. Ako imaš normalno detinjstvo, tad ti je najbolje. Čim zineš – hrana je pred tobom. Pokažeš prstićem na igračku – svi se utrkuju da ti je kupe. Iz krila mame ideš u krilo tetke, a iz njenog krila u krilo babe i tako ukrug. Realno, najbolje ti je tad.

Miloš Šobajić

Slikar i profesor

Najbolje su poslednje! Uvek je najbolje ono na kraju, tada se zadaju završni udarci! Šarl Aznavur peva: “…mes vingt ans…” i, naravno, lepo je imati dvadeset godina. Ali meni su mnogo draže stote. Dakle, 101. ili 102. godina, što da ne?

Beba Dragić

Novinar i PR menadžer

Godine… Šta su uopšte godine i da li one postoje? Ne verujem u godine kao mernu jedinicu starenja. Ali verujem u starost ili mladost duše sa čime se čovek rađa, kao i u iskustvo koje joj dodajemo vremenom. Ne pridajem značaj godinama upisanim u matičnu knjigu rođenja, ali verujem u balans koji određuje naš suštinski uzrast. Od izuzetnog je značaja biti u skladu sa sobom u svakom segmentu, a taj sklad opet čini harmonija kalendarske, emocionalne, socijalne i mentalne zrelosti. Kada nije tako, često se dešava da smo prestari da bismo bili mladi ili smo premladi da bismo brzo ostarili.

Životno razdoblje koje mi najviše prija upravo je ovo koje živim. Ako baš insistirate da ih okarakterišem ciframa, to su onda tridesete ili, kako bi se to popularno reklo, „četvrta decenija”. Jer u prvoj deceniji života upoznajemo svet oko sebe, u drugoj upoznajemo sebe, a u trećoj pronalazimo sklad između ta dva. U četvrtoj deceniji imamo sasvim dovoljno iskustva, ali i životne energije i poleta da osvajamo neosvojivo, postižemo nezamislivo, etabliramo se profesionalno, potvrđujemo emocionalno, pomirimo se sa svim svojim nesavršenostima ali i očekivanjima našeg okruženja, oprostimo svim našim nesigurnostima, naučimo da kažemo „ne” predrasudama, prihvatimo sve ono što ne možemo da promenimo, i menjamo se, zavolimo sebe baš onakve kakvi jesmo.

Branko Rosić

Pisac i zamenik glavnog urednika Nedeljnika

Najbolje godine su one iz ranog tinejdžerstva kada se otkriva fudbal, rokenrol, film… Kada samo neozbiljni život ima smisla i kada su računi, krediti, pitanja “Šta ćeš da radiš posle fakulteta?” i “Kad misliš da se opametiš?” kilometrima (godinama) daleko. A kada ti računi, krediti, i pitanja postanu realnost, onda su najbolje godine one iz kojih pamtiš najbolje godišnje odmore i putovanja.

Aleksandra Ninković Tasić

Predsednik Obrazovno-istraživačkog društva „Mihailo Pupin“

Najbolje godine života uvek su one u kojima se čovek nalazi. Sva dosadašnja iskustva ostavljamo vremenu koje je prošlo, malo smo ojačani onim što je bilo, čeznemo za snovima koji će doći, ali samo sada smo tu! Sada je uvek naše vreme, imali dvadeset ili sedamdeset godina.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *